Evrop­ska ko­mi­si­ja u iz­vje­šta­ju o na­pret­ku Cr­ne Go­re ka Evrop­skoj uni­ji kon­sta­to­va­la je da na­ša dr­ža­va ni­je po­sti­gla ve­li­ki na­pre­dak ka­da je u pi­ta­nju po­što­va­nje osnov­nih ljud­skih pra­va, te da je pri­mje­na za­ko­no­dav­stva i da­lje sla­ba, a zna­nje su­di­ja i or­ga­na za spro­vo­đe­nje prav­nih pro­pi­sa, evrop­skih stan­dar­da i prak­se tre­ba po­bolj­ša­ti. Pred­stav­ni­ci NVO sek­to­ra sma­tra­ju da je na­pre­dak u obla­sti po­što­va­nja ljud­skih pra­va u Cr­noj Go­ri ogra­ni­čen, te da Bri­sel pre­po­zna­je da sta­nje na te­re­nu ni­je na za­vid­nom ni­vou.
– Cr­na Go­ra je kom­ple­ti­ra­la ne­ko­li­ko za­kon­skih re­for­mi u ci­lju da­ljeg uskla­đi­va­nja sa EU i me­đu­na­rod­nim stan­dar­di­ma u obla­sti ljud­skih pra­va i obez­bje­đi­va­nja ade­kvat­nih me­ha­ni­za­ma za za­šti­tu ra­nji­vih gru­pa od dis­kri­mi­na­ci­je. Pri­mje­na za­ko­no­dav­stva i da­lje je sla­ba. Iz­mje­ne ukup­nog za­kon­skog okvi­ra, u ci­lju obez­bje­đi­va­nja ko­he­rent­ne ka­zne­ne po­li­ti­ke za kr­še­nje ljud­skih pra­va, još uvi­jek ni­su usvo­je­ne. Po­treb­no je da­lje ja­ča­nje in­sti­tu­ci­o­nal­nih ka­pa­ci­te­ta. Rom­ska ma­nji­na i da­lje pred­sta­vlja naj­ra­nji­vi­ju i naj­di­skri­mi­ni­sa­ni­ju za­jed­ni­cu u raz­li­či­tim sfe­ra­ma ži­vo­ta – na­vo­di se uiz­vje­šta­ju.
Evrop­ska ko­mi­si­ja is­ti­če da in­sti­tu­ci­je za ljud­ska pra­va, uklju­ču­ju­ći om­bud­sma­na i Mi­ni­star­stvo za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va, tre­ba da bu­du oja­ča­ne, kao i nji­ho­vo po­zna­va­nje za­ko­na i me­đu­na­rod­nih stan­dar­da. Sma­tra­ju da okvir za bor­bu pro­tiv dis­kri­mi­na­ci­je tre­ba da bu­de efi­ka­sni­ji.
– Ka­žnja­va­nje je i da­lje pred­met za­bri­nu­to­sti u ve­zi sa zlo­u­po­tre­ba­ma u za­tvo­ri­ma i od stra­ne po­li­ci­je. Zna­nje su­di­ja i or­ga­na za spro­vo­đe­nje za­ko­na, evrop­skih stan­dar­da i prak­se tre­ba po­bolj­ša­ti. Tre­ba uze­ti u ob­zir za­kon­ske mje­re za po­ve­ća­nje od­go­vor­no­sti po­li­ci­je – pi­še u iz­vje­šta­ju EK.
U EK pri­mje­ću­ju da u Cr­noj Go­ri ne po­sto­ji op­šta vi­zi­ja ka­ko da se pri­la­go­de jav­ne zgra­de oso­ba­ma sa in­va­li­di­te­tom, te da LGBT oso­be i da­lje bi­va­ju me­ta na­pa­da.
Izvšni di­rek­tor NVO Mla­di Ro­mi Sa­mir Ja­ha sa­gla­san je sa ocje­nom EK da su Ro­mi i da­lje naj­di­skri­mi­ni­sa­ni­ja i naj­u­gro­že­ni­ja dru­štve­na gru­pa u Cr­noj Go­ri. On ka­že da po­da­ci iz iz­vje­šta­ja sa­mo po­tvr­đu­ju nji­ho­ve na­la­ze sa te­re­na.
– Obla­sti u ko­ji­ma je i da­lje po­treb­no ulo­ži­ti vi­še na­po­ra i ra­da su du­go­roč­na ne­za­po­sle­nost Ro­ma, kao naj­te­že za­po­šlji­ve ka­te­go­ri­je, broj dje­ce ko­ja na­pu­šta­ju ško­lo­va­nje i da­lje je vi­sok, dje­či­je pro­sja­če­nje, kao i stam­be­ne po­tre­be do­mi­cil­nih Ro­ma ko­je tre­ba rje­ša­va­ti. Na­ža­lost, Ro­mi su i da­lje naj­u­gro­že­ni­ji i naj­če­šće iz­lo­že­ni dis­kri­mi­na­ci­ji u ra­znim obla­sti­ma ži­vo­ta – ka­že za „Dan” Ja­ha.
Pod­sje­ća da je ove go­di­ne usvo­je­na no­va stra­te­gi­ja za uklju­či­va­nje Ro­ma u dru­štve­ni ži­vot i da ona pred­sta­vlja kva­li­te­tan do­ku­ment.
– Me­đu­tim, po­seb­no nas za­bri­nja­va či­nje­ni­ca da ni­je pred­vi­đe­no do­volj­no sred­sta­va iz bu­dže­ta za pri­mje­nu mje­ra iz stra­te­gi­je. Či­nje­ni­ca da Ro­mi ni­je­su za­stu­plje­ni u po­li­ti­ci na na­ci­o­nal­nom i lo­kal­nom ni­vou je ote­ža­va­ju­ći fak­tor i pre­pre­ka za pu­nu uklju­če­nost rom­ske za­jed­ni­ce – is­ti­če Ja­ha.
Ko­or­di­na­tor pro­gra­ma ljud­ska pra­va u Cen­tru za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO) Pe­tar Đu­ka­no­vić is­ta­kao je za „Dan” da Cr­na Go­ra bi­lje­ži od­re­đe­ni na­pre­dak u obla­sti ljud­skih pra­va, ko­je tre­ti­ra pre­go­va­rač­ko po­gla­vlje 23, ali se ra­di o osred­njoj ocje­ni ko­jom ne mo­že­mo bi­ti za­do­volj­ni. On sma­tra da iz­vje­štaj re­al­no od­sli­ka­va sta­nje na te­re­nu i ja­sno iden­ti­fi­ku­je broj­ne iza­zo­ve i ne­do­stat­ke in­sti­tu­ci­o­nal­nog okvi­ra i pri­mje­ne za­ko­no­dav­stva u obla­sti ljud­skih pra­va na ko­je i u ci­vil­nom sek­to­ru uka­zu­ju u kon­ti­nu­i­te­tu.
– Ja­sno je da i da­lje ima­mo jaz iz­me­đu za­ko­no­dav­nih rje­še­nja i nji­ho­ve pri­mje­ne, što već po­sta­je hro­nič­ni pro­blem. Do­dat­no, ne­ma na­pret­ka ni u ja­ča­nju svi­je­sti i ohra­bri­va­nju gra­đa­na da ko­ri­ste po­sto­je­će me­ha­ni­zme i vr­še pri­ti­sak na in­sti­tu­ci­je da ga pri­mje­nju­ju. Od­re­đe­ni po­ma­ci u sna­že­nju ka­pa­ci­te­ta in­sti­tu­ci­ja po­sto­je, kao i na­pre­dak u nji­ho­voj vi­dlji­vo­sti i pro­ak­tiv­no­sti, ali je mno­go pro­sto­ra za una­pre­đe­nje u po­gle­du pra­vo­vre­me­ne i dje­lo­tvor­ne re­ak­ci­je na kr­še­nje ljud­skih pra­va – re­kao je za „Dan” Đu­ka­no­vić.
Do­da­je da is­tra­ži­va­nja per­cep­ci­je gra­đa­na o dis­kri­mi­na­ci­ji i ho­mo­fo­bi­ji ko­ja po­ka­zu­ju nji­ho­vo sna­žno pri­su­stvo u dru­štvu uka­zu­ju na to da dje­lo­va­nje in­sti­tu­ci­ja, od obra­zov­nih do onih ko­je se kon­kret­no ba­ve za­šti­tom ljud­skih pra­va, kre­i­ra­njem i pri­mje­nom an­ti­di­skri­mi­na­ci­o­nih po­li­ti­ka, ni­je da­lo oče­ki­va­ni efe­kat.M.S.


Iz­o­sta­ju kon­kret­ne ak­ci­je

U NVO LGBT fo­rum Pro­gres po­zdra­vlja­ju ovo­go­di­šnji iz­vje­štaj Evrop­ske ko­mi­si­je, kao i či­nje­ni­cu da se njim LGBTIQ oso­be pre­po­zna­ju kao jed­na od naj­ra­nji­vi­jih gru­pa u Cr­noj Go­ri.
– Sa­gla­sni smo da je na­ša ze­mlja kom­ple­ti­ra­la ne­ko­li­ko za­kon­skih re­for­mi, a u ci­lju da­ljeg uskla­đi­va­nja sa EU i me­đu­na­rod­nim stan­dar­di­ma iz obla­sti ljud­skih pra­va i obez­bje­đi­va­nja ade­kvat­nih me­ha­ni­za­ma za za­šti­tu ra­nji­vih gru­pa od dis­kri­mi­na­ci­je. Mo­ra­mo da na­gla­si­mo da efek­tiv­na pri­mje­na za­ko­na i da­lje iz­o­sta­je, da se ro­ko­vi pred­vi­đe­ni na­ci­o­nal­nom LGBT stra­te­gi­jom i da­lje pro­bi­ja­ju, kao i da ka­zne pred­vi­đe­ne za­ko­nom, za po­či­ni­o­ce kri­vič­nih dje­la usmje­re­nih ka LGBTIQ oso­ba­ma, još ni­je­su ade­kvat­ne – oci­je­ni­la je pred­sjed­ni­ca Uprav­nog od­bo­ra te NVO Bo­ja­na Jo­kić.


Sve se svo­di na for­mal­no­sti

Đu­ka­no­vić ocje­nju­je da se cr­no­gor­ske in­sti­tu­ci­je ba­ve ljud­skim pra­vi­ma na vi­še for­ma­li­stič­ki ne­go sa­dr­ža­jan na­čin, i ta­kva kon­sta­ta­ci­ja se ne­gdje či­ta i iz­me­đu re­do­va ovo­go­di­šnjeg iz­vje­šta­ja.
– Na­ža­lost, in­sti­tu­ci­je osta­ju ni­je­me na upo­zo­re­nja i pre­po­ru­ke iz ci­vil­nog dru­štva u tim obla­sti­ma. Ne­u­jed­na­če­na prak­sa in­sti­tu­ci­ja u sank­ci­o­ni­sa­nju aka­ta kr­še­nja ljud­skih pra­va i dis­kri­mi­na­ci­je, ta­ko­đe, sna­žno uti­ču na prav­nu ne­si­gur­nost, ne­po­vje­re­nje žr­ta­va u mo­guć­nost za­šti­te či­me ve­li­ki broj slu­ča­je­va osta­je ne­pri­ja­vljen i ne­ka­žnjen. Ne­po­sto­ja­nje po­u­zda­ne sta­ti­sti­ke u obla­sti kr­še­nja ljud­skih pra­va i dis­kri­mi­na­ci­je ozbilj­na su pre­pre­ka u eva­lu­a­ci­ji efe­ka­ta po­sto­je­ćih po­li­ti­ka i kre­i­ra­nje mje­ra neo­p­hod­nih za nji­ho­vo una­pre­đe­nje – za­klju­ču­je Đu­ka­no­vić.